O Mostu, Mostoborcima, Mostobraniteljima i Mostošovinizmu kratka sociopatološka studija

Slobodan Škerović


(mostogonija)

Na početku beše Most. I taj Most postade svetlost. I ljudi pohrliše Mostu, Spasitelju...

(istorijski i psihološki dokazano)

Pade bomba na most i on se pretvori u svetlost i raspade se u stravičnoj
eksploziji. Otuda i fiksacija na Most – na Simbol nenadoknadivog gubitka komunikacije.

Čuveni Mostobranitelj Zleibniz je napisao čitavu knjigu dokazujući kako je Most izvanredno utočište od svemogućeg/svugdepostojećeg Zla (koje kao reka bez početka i kraja kruži oko Zemlje naše) i da nam je baš zbog toga potrebna, dakako, Volja za Most (vidi „Mostodikeja“) kako bi ljudi isplivali iz kala i ostali na suvom.

U praksi, to znači, da ukoliko postoje zli i mokri ljudi, uzrok tome nije Most kojim se premošćuje Reka, već to što su ti ljudi pomislili da se Reka uopšte može drugačije premostiti – jer uplašiše se cene koja se na Mostu mora platiti Mostobrižnicima (koji se brinu o Mostu) – tom utočištu od Haosa i Sveopšteg Zla – te tako otpadoše, ogrezli u Zlo – vlažne duše!

(zablude i stvarnost)

Takvi zabludeli u blud ne htedoše preko Mosta, nego potražiše Ćupriju, a tamo: Gle! ljudi prolaze tamo-amo preko Reke, niko ih ništa ne pita...

Jedni, dakle, pređoše Reku, drugi ostadoše na drugoj strani, treći se šetaju s jedne obale na drugu i ćaskaju sa drugim šetačima, a četvrti se (bre!) utaboriše na Mostu.

(filozofija Mosta)

Jedan od ovih četvrtih, veoma prosvetljeni Mostagora, ovako je to objasnio:

„Postoji nekoliko nivoa prosvetljenja u ljudi. Na najnižem nivou čoveku se priviđa Zlo kao Most i on srećno i zadovoljno obitava u tom prividu Mosta (nazovimo ga Ćuprija = Lažni Most) – to jest u samom Zlu (mraku). Takve ljude ćemo nazivati Mostoneznalicama. Na nešto višem nivou, čovek posumnja u čvrstoću privida, i počinje polako da shvata da Zlo nije Dobro i da se u Zlu ne može naći Dobro. Takvi ljudi su na velikim, ali blaženim, mukama, jer će njihov trud da pronađu Istinu na kraju biti bogato nagrađen. Prvi korak ka istinskom prosvetljenju i spasu od Zla je shvatanje da Mora da postoji Sredstvo da se premosti Zlo i to predstavlja trenutak začeća Ideje o Mostu. Ta Ideja Mosta, kao mesta Spasenja, je zvezda vodilja koja uvek sija.

Ljude koji su ugledali tu zvezdu vodilju nazivaćemo Mostotražiteljima. Na kraju, oni koji su Most zaista i našli i spasli se u njemu, nazivaju se Mostomspasenima ili Mostobraniteljima, jer oni obitavaju u najvišem i najsjajnijem svetlu koje Spasava od čemera i jada koje sobom nosi mostoneznanje, i svesni su da se ta Istina mora Braniti od nasrtaja Mostoboraca – onih najvećih mostoneznalica, koji ne priznaju postojanje Istinitog Mosta i koji proganjaju Mostomučenike na svakome mestu i u svakome vremenu.“

(činjenice)

Zanimljivo je, međutim, uočiti da je diskusija o Mostu moguća samo na Ćupriji, a na Mostu nije poželjna. Ako bi neko na Mostu neovlašćeno poteg'o pitanje svrsishodnosti Mosta – bio bi „keelhauled“ za kaznu – jer, Mnogi Mostovljani bi se uvredili i osetili ugroženim. Zato je (preglasavanjem) ustanovljena ova „premokra“ kazna, e da se Mostovljani ne bi nepotrebno uzbuđivali i uznemiravali.

(rasprava o metodi)

Osnovno je pitanje (svakog pa i Mostovljanskog) „socijalnog eksperimenta“: da li je sredstvo samo po sebi svrha i jesu li sva sredstva dozvoljena da bi se opravdala sredstva? Socijalni eksperiment se uglavnom i sastoji od te dileme, koja je, brat bratu, zahvalna tema za beskonačno razglabanje – ona pruža savršenu Iluziju Večnosti – Most: Slika Večnosti.

Cena prelaska preko Mosta je, dakle, ostanak na Mostu! Stoga je i skovana prigodna krilatica: „Mostajte ovdje!“

(Mostoobožavateljska religija – ko ima uši nek čuje)

Na Mostu se, elem, zasnova „Bratstvo i Sestrinstvo“ Mostobranitelja koji bacaju s Mosta one što neće da mostoobožavaju Most koji Život Znači.

Mostoborci, pak, sagradiše Ćupriju, te tako spasiše od davljenja one što ne znaju da hodaju po vodi. Naiđu tuda i Mostobranitelji da kritikuju Ćupriju: e da se njome ne može premostiti Reka, al' niko od njih ni ne pokuša da dokaže svoju teoriju – druga obala je daleko, ne vidi se odovud – možda druge obale i nema! Možda postoji samo Most, a Ćuprija je Laž i Anarhija!

Tako oni što sagradiše Most ostadoše na Mostu da ga čuvaju – a Reku ne pređoše. Nisu ga zato ni pravili.

(svrha)

Bolje je biti na Mostu i zahvaljivati Mostu što nismo mokri od uzaludnog pokušaja da se Reka prepliva – biti na Mostu je nagrada za one koji se uplašiše neprijatne i neljudske mokroće Reke i tamo nađoše utočište od svog egzistencijalnog straha, a svaku hrabru i grešnu pomisao da se Reka može preći kažnjavaju bacanjem u tu istu Reku.

Kad, dakle, „nisi kao Svi ostali Mostovljani, onda idi s Milom Rekom“!

(nekoliko karakterističnih običaja u Mostovljana)

Pre ručka, ruke se ne peru, nego se izgovara kratka molitva/zahvalnica: „Hvala ti Mostu za hleb naš suvi!“

Pre spavanja, zubi se ne peru, nego se izgovara kratka molitva/zahvalnica: „Hvala ti Mostu za još jedan suvi dan!“

Pre ustajanja, nije potrebno buditi se, nego se u snu izgovara kratka molitva/zahvalnica: „Hvala ti Mostu što si mi omogućio suvi san!“

Iz ovoga se vidi da je „suvoparnost“ ideal svakog ubeđenog Mostovljanina(ke). „Suva para“ je onaj oblik agregatnog stanja gde se niko ni slučajno ne može umokriti.

(obrazovni sistem)

Deca se od malih nogu uče Mostonauci i redovno prisustvuju Mosturgiji na kojoj Mostarh priziva Sveti Mostuh da siđe na sve „dobronamerne i poštene Mostovljane“.

(inicijacija)

Svaki novi Mostovljanin mora da prođe kroz obred isušivanja (očišćenja od vlage – Mostosušenje) tj. da bude poškropljen „suvom vodom“ – a pre svega mora da Veruje da „suva voda ne kvasi živoga stvora“ i da će zauvek ostati suv. Istim tim činom prihvatanja Vere, preuzima se i odgovornost za poštovanje pravila koja je Most Otac/Majka saopštio Mostiju, a ovaj ih uklesao u temelj Mosta (vidi „legenda“)

(bračni običaji)

Na Mostu vlada „mostogamija“. Zabranjeno je mešanje radi poroda s Nemostovljanima. Predbračni običaji su dozvoljeni – samo zato da bi se Mostovljanin(ka) uverio(la) u moralnu nekompatibilnost. Svako dete začeto izvan Mosta biće (moralno) abortirano, osim u slučaju da se dotični Nemostovljanski roditelj pomosti i postane punopravni (i punoobavezni) Mostovljanin(ka). Za pomoštavanje će se pobrinuti glavni Mosterator (koji se bira mesečno). Za sklapanje braka ide se kod Mostičara. Razvod braka nije moguć – tj. ravan je eksmostizaciji.

(anateme, psovke i uzrečice)

Jebo te Most! (samo van Mosta)

DaMosda ti se začepio Nos u guzici!

Peći ćeš se na Ćupriji!

Mosta mi, eksMostiraću te!

Mostovanje – ludom radovanje!

Ko drugome Most gradi – pod Mostom se kupa!

Ne Mosturbiraj, balavče jedan!

Ko na Most – ko pod Most!

Na Mostu nema autocenzure!

Neće Bomba u Most!

(legenda)

Legenda kaže da se Most nije mogao sagraditi dok se jedna majka-dojilja nije dobrovoljno javila da se živa zazida u temelje Mosta, a samo su ostavili dva otvora da njeno dete može da nastavi da doji – to je bila sveta Mostokeva koja je tako istovremeno othranila svog sina Mostija i omogućila da Most postane Stvarnost. Mostije je kasnije na glavni stub Mosta uklesao deset osnovnih Mostopravila koja i danas važe.

(najvažnija Mostopravila)

Ljubi Mosta svoga i ni jednog drugog!

Ne huli na Most – neće ti biti oprošteno!

Ne Mostiraj više nego jednom dnevno!

Poštuj Mostoroditelje svoje kao sam Most!

Ponizi se pred Mostom svojim – da nije njega ne bi bilo ni Tebe!

Ne jedi s drveta Znanja – isteraću te s Mosta!

Mostuje se samo jednom – i nikad više!

(politički sistem)

Mostom vlada izborni Mostarh – Mostunica, koji je istovremeno i religiozni i sekularni vrhovni Mostobranitelj i Mostočuvar. Uz njega(nju) o poštovanju Mostopravila brinu se i, takođe izborni, Mosteratori i članovi Mostosabora koji se sastaje na poziv dežurnog Mosteratora. Odluke koje ova tela ili inokosni organ donesu, obično se ne saopštavaju javno, nego samo onome na koga se odnose (javno, dakle, samo ako je subjekt javnost).

Ovakav oblik vladavine opisao je Mostarotel u svom delu „Politika“ nazvavši ga „Mostokratija“, uz napomenu da iz Mostokratije, kada se ona iscrpe, obično nastaje Mostiranija.

(trajanje eksperimenta)

Eksperiment će trajati sve dok oni koji su se u njega uživeli ne shvate da su samo deo eksperimenta.

Neka im je Ćuprija na pomoći!