Mogućnosti elektronske književnosti

Milivoj Anđelković


Hipertekstualnost i njena ublažena varijanta – biranje „čitalačke staze“ između dve-tri mogućnosti, najčešće su „sinonimi“ elektronske književnosti. Ono što je provokativna mogućnost i jedna od odlika medija na kome nastaje, taj vrh ledenog brega e-književnosti koji se prvi uoči, proglašeno je za njenu krunsku vrednost i - ona je olako otpisan. Odista, čitaoci ne žele da se izgube u džungli teksta ili da budu imenovani za saobraćajce-pripravnike na „link-raskrsnicama“ sa dva-tri putokaza koji više zavode nego što kazuju. Najzad, takva rešenja mogu da se primene i u klasično štampanoj knjizi ali to su već rariteti. Problem je u njihovoj stvaralačkoj opravdanosti: koliko doprinose književnoj vrednosti dela, koliko su funkcionalna, ili su samo „prst u oko“ čitaocu? Kada je u pitanju e-književnost, takva razložnost se zaboravlja, Velika Mreža je novi medij, provokativan sam po sebi, toliko ogroman, neistražen i raznovrstan da sve može da istrpi.

Na drugoj strani Ajnštajnove ravni

Računar, ta moćna pisaća mašina sa dokumentacionom bazom snimljenih tekstova i knjiga, ujedno je i potencijalni slikarski atelje, montažni sto, studio i izdavački centar, zavisno od programa koje koristimo. Jednom komandom on postaje telefon, faks, poštanska ispostava i ono najvažnije - ulazna jedinica u svetsku Veliku Mrežu Interneta koja objedinjuje sve medije u umetnosti: slikarstvo, arhitekturu, fotografiju, grafiku, tekst, zvuk, pokret, informaciju, komunikaciju, interaktivnost….

Tada postaje mašina za medijsku distribuciju i komunikaciju. Donosi na ekran ili emituje muziku, filmove, knjige, novine, dokumente… a kroz komunikacione linije, diskusione grupe i e-poštu pretvara se u privatni medij za aktivnosti elektronskih književnih „salona“, odabranih intelektualnih grupa i javnih foruma. Kombinujući javno i privatno, lično i medijsko, dokumentaciono i informativno, stvaralačko i interaktivno, on širi sve sfere naših interesovanja.

Andrej Tišma precizno navodi tri najznačajnije odlike internet umetnosti: INTERAKTIVNOST – gledaocu/čitaocu je omogućeno da učestvuje u procesu nastanka dela; HIPERDIMENZIONALNOST - delo može da obuhvati neograničen broj i vrste struktura; NEMATERIJALNOST – nastaje kao elektronski zapis/slika, odvojen od materijalne, pragmatične strane, oslobođen svih stega, nezavisan, nadstvaran, duhovni, kao manifestacija same čovekove misli u nematerijalnom svetu ideja.

Naravno, u pitanju su tehničke mogućnosti koje, same po sebi, ne stvaraju novu kulturu, pa ni drugačiju književnost. Ona će nastati kada većina stvaralaca uspostavi kreativan odnos prema, čini se neograničenim, mogućnostima novog medija. Najzad, i štampi, a kasnije i pisaćoj mašini, trebalo je više od pola veka da budu prihvaćene i postanu neophodan deo kulture i stvaralaštva.

U takvom okruženju, pred obiljem mogućnosti koje su odjednom otvorene, nije se lako snaći, odabrati one koje nam odgovaraju i koje unapređuju našu kreativnost. U pitanju su nove forme senzibilnog, prva iskustva sa medijem koji ne samo da distribuira i širi naše delo već i sam učestvuje u njegovom oblikovanju i stvaranju posebnih odnosa u percepciji, imaginaciji i kreativnosti autora, a potom i čitalaca.

Između savremenog stvaraoca i gledaoca/čitaoca pojavljuje se medij kao posrednik koji svojim interaktivnim moćima utiče na njegovo estetsko dejstvo. Komentari, predlozi i prilozi čitalaca tokom objavljivanja dela na Mreži, slični ili kontrastni tekstovi, vizuelne ilustracije pa i zvučni i video zapisi šire njegovu strukturu i otvaraju nove mogućnosti ili nude drugačija rešenja. Ono se širi i bubri, ponegde satruli, na drugim mestima razgrana i uplete u druga dela. Izvija se nalik na Ajnštajnovu ravan, onu kojom se popularno ilustruje deformisanje prostora pod uticajem mase: vi se krećete linearno, sledeći zamišljenu fabulu i obrise likova koji titraju u tekstu i vama, prihvatate ili odbijate predloge i primedbe, uporno idete napred, stalno po istoj fabulativnoj i strukturalnoj ravni i na kraju se nađete – na njenoj drugoj strani.

„Smrt autora“ je odložena

Šta se dogodilo? U trenutku stvaranja i emitovanja prvih poglavlja romana autor je bio dostupan čitaocima, izazvao njihovo interesovanje i u njima podstakao energiju stvaralačkog čina. Interaktivnost, ta mnogo pominjana novina e-književnosti, iskazala se u nekim od svojih mogućnosti. Vaš internet roman (čiji je podnaslov „Otvorena knjiga“ pozivao na učestvovanje) postao je deo šire strukture. Negde vašim podsticajima kroz naizmenično otvaranje više paralelnih priča, njihovu fragmentaciju i lakši, prijemčljiviji stil, negde stvaralačkim impulsima i angažovanjem čitalaca kod kojih opisani događaji i situacije prizivaju slične (ili „kontra“ primere) iz njihovog iskustva, literature i filma.

Čitaoci i njihova imaginacija ugradili su se u delo. Ne, svi, naravno. Čitalac može da bude zainteresovan ili ćutljiv, kritizer ili komentator, „levo smetalo“ ili koristan saradnik, pa i koautor delova teksta, ali – on više nije samo potrošač, već jedan od aktivnih, nekada i atraktivnih i kreativnih agenasa dela. Tekst, koji je već fragmentaran i razvijen na nekoliko fabulativnih planova, on još više „razbija“ i u roman prodiru životni „fragmenti“ današnjice i nekoliko samosvesnih glasova koji su se izdvojili iz kakofonije nepoznatog mnoštva.

Polifonijski karakter elektronske književnosti i uporedo prisustvo više različitih pripovedačkih glasova, ne uvek istih pretenzija, može da se „nadvlada“ ukrštanjem fragmenata u kojima se smenjuju teme i ličnosti, pa i uvođenjem koautora koji se aktiviraju u pojedinim segmentima dela. Autor ostaje i dalje kreator, ali sa novom tačkom gledišta – iznutra, iz samog dela. On postaje i organizator, priređivač, „režiser montaže fragmenata“; od njega zavisi izgled nove strukture jer se sve to prelama kroz kreativnost i inspirisanost autora koji sve to treba da obuhvati i nadgradi. On deluje iz pozadine u korist samog dela, kao što je to u simfonijskoj muzici, filmu, arhitekturi – kolektivan čin kome autor daje mnogostruki lični pečat. Samo delo dobija

novu dubinu i slojevitost, složenost i disonantnost, ono počinje da živi.

Kritičarske fanfare koje su najavljivale „smrt autora“ jer književnost napušta ispovednu i usku, lično-autorsku tačku gledišta, moraće da promene melodiju. „Smrt autora“ u odložena, do daljeg; promoviše se rađanje aktivnog i stvaralački orijentisanog čitaoca.

Time elektronika vraća neke vrednosti koje su vekovima bile sastavni deo književnosti. Štampani tekst je fiksirao priču, pasivizirao čitaoce i odvojio ih od autora. E-književnost ih oslobađa, omogućuje njihovo aktivno učešće i novi razvoj dela, u saradnji sa autorom ali i bez njega. Jer priča-tekst će opstati ako može da se nadograđuje i komunicira sa čitaocima, kako je to bilo vekovima pre Gutenberga. Nedodirljivost teksta obezbeđuje čuvanje njegovih vrednosti ali ga pretvara u robni proizvod sa tokom trajanja, sledeće generacije većinu knjiga mogu da osete samo kao deo istorije, nečeg što je bilo, a više nije delatno.


Umnožavanje struktura

Reinkarnacija priče sa više tačaka gledišta dovode do grananja u nekoliko uporednih tokova i završetaka koji kazuju ne jednu već više mogućih istina. Pored toga, u e-književnosti se neprekidno prepliću pitanja medija, književnosti i recepcije, a kod interaktivnosti to se još dodatno komplikuje: autor i čitalac treba da uspostave odnos prema drugim recepcijama i odzivima na nju (recepcija novog medija, teksta, drugih recepcija i odziva…). Zatim, Internet omogućava korišćenje celokupne duhovne baštine, koriste se sva znanja, nova dostignuća i izvori imaginacije. Prvi put ceo svet je u istom duhovnom prostoru čiju jezičku podelu savlađuju elektronski programi za prevođenje koji postoje za veće svetske jezike.

Delo tako postaje struktura više srodnih celina-struktura koje se prepliću i time stvaraju nov otklon prema mediju, književnosti, čitaocima na Mreži i posebno onim koji se sa takvim (naravno redigovanim) tekstom suoče u klasično štampanoj knjizi. Verujem da delo time iskazuje svoju ali i "genetsku liniju" medija na kome je nastalo jer je i Internet, i računar, struktura struktura.

„U meri u kojoj obezbeđuje nove oblike javnog prostora, sajber-prostor nam, po svemu sudeći, daje mesta za izražavanje. Ono što težimo da zaboravimo to je... kao što ukazuje filozof Alfred Šic (1967) da živimo u „višestrukim realnostima“… Neke smo stvorili sami, a neke ne, neke deluju stvarnije ili prirodnije, a neke nalikuju snovima… Internet je pre svega tehnološki odgovor na postojanje „višestrukih realnosti“„, piše Stiven Džouns, jedan od najpoznatijih teoretičara Interneta.

Sve te realnosti se prožimaju, u isto vreme, na istom ekranu. On se puni „beskonačnim živopisnim sadržajima“ svakodnevice, uporedo sa dokumentima prošlosti, umetničkim delima, banalnim ili opscenim informacijama. Dodajte tome književno pripovedanje koje nastoji da simultano deluje u nekoliko komunikacijskih kodova, da iskaže onaj čuveni „višak značenja“, da „slika vidljivo da bi iskazao nevidljivo jer je priroda samo jedna hipoteza…“, kako je to formulisao slikar Raul Difi.

I pored raznovrsnosti sadržaja Velika Mreža je pre svega „narativni prostor“ jer i vizuelni a pogotovu audio sadržaji „pričaju svoje priče“. On je ostvarenje stare želje: „reči u prostoru“, pisao je zenitista Ljubomir Micić, da ne pominjem Kortasara, Borhesa i druge. To nije prostor odvojen od ostalih već je proširenje poznatog sveta kome mi sami stvaramo okruženje na osnovu viđenog, naslućenog a ponajviše na osnovu mašte. Njegova nematerijalnost i hiperdimenzionalnost, interaktivno stvaranje struktura koje se umnožavaju, pretvaraju ga i u „svet ideja“, sferu koja posredstvom ekrana vizuelizuje snove o proširenju granica mentalnog.

Između slučajnosti i nužnosti

Novi medij omogućuje novu tačku gledišta, na sebe samog, na svet i na elektronsko stvaralaštvo. To je pogled sa odstojanja, nezainteresovano („hladno“) viđenje koje činjenice estetskog i realnog, tradicije i umetnosti, istorije i života posmatra ravnopravno. On je struktura elektronike i unetih programa za određene namene koje pokreće i usmerava čovek. Na Mreži sva živahnost, provokativnost, informatika i stvaralaštvo takođe su delo čoveka. Književno delo objavljeno u takvom interaktivnom prostoru neminovno se proširuje, njegova inicijalna struktura izrasta u strukturu struktura i time dobija nova ili umnožena značenja.

„Estetička emocija proizilazi iz sklada, ustanovljenog unutar predmeta koji je stvorio čovek“, piše Klod- Levi Štros, između strukturnog poretka i poretka događaja. Događaj proističe iz slučajnosti, iz trenutnog, a struktura proističe iz nužnosti. To suočavanje strukture i događaja, poretka i slučajnosti, ostvaruje se u procesu stvaranja i u procesu recepcije. Umetnost je situirana između ta dva procesa i tu se nalazi znak koji se upućuje nekome…

Internet i stvaralaštvo na njemu našli su se između čoveka i kosmosa, na sredokraći između bića i postojanja, u situaciji koju je čovečanstvo već jedanput prošlo i iz koga je nastao mit i mitološka osnova svekolike kulture. Njegovi bogovi i njihovi darovi i pretnje tek treba da se iskažu i stvore umetnost koja će nadgraditi ovu koju mi poznajemo. On ne znači gašenje starog već njegovu dopunu i proširenje, još jednu mogućnost književnosti koja je već preživela velike promene – od tablice do olovnog sloga, knjige i ekrana.

„Splet narativnog i interaktivnog, da istovremeno priča priču i "arhivira" iskustvo, obeležiće novu medijsku realnost“, misli Vladislava Gordić – Petković. A Miroljub Todorović precizno i tačno predviđa: „Umetnost u novoj tehnološkoj eri neće nestati nego će se njena funkcija radikalno transformisati. Od prvobitno magijsko-religijske funkcije preko novovekovne stvarnosno-prikazivačke, umetnost budućnosti, sa onim što joj pruža elektronska civilizacija i sasvim nova tehnološka realnost, postaće ‘instrument za modifikovanje ljudske svesti i organizovanje novih načina senzibiliteta'.’“

Žan Kon, autor značajne studije „Estetika komunikacije“ piše: „Informacione magistrale, skretanje ka mrežnim internet-sistemima, prečice koje nudi Internet, otvaraju prostor za razvoj. On nije ni konačan, ni beskonačan, već je ograničen i usklađen sa vremenom koje se posvećuje traganju za kontaktom i uspostavljanju razmene (i tehnološkim mogućnostima korisnika koja, u našim uslovima, ubedljivo zaostaju – napomena M.A.). Prostor otvoren pomoću mreža... postaje elastičan prostor čiji osnovni okvir nije više određen samo kulturnom teritorijom“.

Prva stvaralačka iskustva potvrđuju navedeno: "Upoznavanje Interneta donelo mi je zadivljujući osećaj: da sam otkrio instrument za rad sa sopstvenom svešću. Moja svest je konačno došla do tehnike koja joj omogućuje da se iskaže na svoj način, iz ma koje tačke i u ma kojem sledu, ne sputavajući se vremenskom postupnošću izlaganja“, kaže Mihail Epštejn, ruski pisac koji živi i radi u SAD, autor brojnih esejističkih knjiga i sajta InteLnet na kome razvija izazovne intelektualne projekte „Knjigu knjiga“ i „Banku novih ideja“. Boris Akunjin, autor projekta „Elektronska književnost“ zaključuje: „Elektronska knjiga je neuporedivo jeftinija, brža i lakša za izdavanje. Zauzima 30 puta manji prostor (40 tomova Enciklopedije Britanika staje na 3 diska), lakše se čita (bira se vrsta, veličina i boja slova i strane), sadrži sliku i zvuk, lako se pretražuje, sa ekrana može da se prenese na papir i da se odštampa za svakog kupca kao poseban primerak.“ Nedavno, iskazan je podatak da danas četvrtina britanskih izdavača posluje po tom principu.

Da elektronska književnost može da bude veoma isplativa pokazuje nedavni primer „Simon-Šustera“ koji su, posle medijske pripreme, objavili elektronsko izdanje novele Stivena Kinga „Uzjaši metak“. Za ulaz na sajt sa novelom plaćalo se u vrednosti dnevnih novina i u prvih 24 sata registrovano je 400.000 ulazaka! To je još jedan primer koji dokazuje da je procena Rejmonda Federmana, po svemu sudeći, tačna: "Internet nije ni raj ni pakao. To je začarani prostor... Mogućnosti književnosti su beskrajne, još nismo ni počeli da ih istražujemo, bar ne onako kako to čine trgovci i poslovni ljudi. Na pragu smo velike elektronske književnosti, baš kao što smo na pragu istraživanja svemira. Sleteli smo na Mesec, literaturi to tek predstoji."

(Objavljeno u časopisu SAVREMENIK br. 146-147-148, 2007 i u almanahu DEMON SIGNALIZMA, Beograd, 2007)