Šta je signalizam?

Dave Oz

Razmišljanja o Miroljubu Todoroviću i Signalističkom dokumentacionom centru u Beogradu, Jugoslavija

Šta je signalizam? U suštini to je način gledanja na avangardnu umetnost kao sistem signala od strane ljudi koji stvaraju te signale predviđajući istovremeno budućnost čovečanstva.

Šta signalisti misle, na šta će ta budućnost da liči? Na to pitanje se ne može lako odgovoriti, ali na njega, u stvari, odgovaraju signalisti svojim životom i svojim delom.

Jedan način da se odgovori na pitanje: „Šta signalisti misle na šta bi budućnost trebalo da liči?“, bio bi da se u celosti predstavi arhiva Signalističkog centra u cilju sastavljanja upitnika.

Kratak pregled to ne bi mogao da pruži. Odgovor bi mogao da se dâ samo na osnovu celokupnih dela signalista.

Kada je Miroljub Todorović počeo sistematski da radi na tome, bilo je daleko manje signalista nego što ih je danas.

Koliko ih je tada bilo? Koliko ih je sada? To su interesantna pitanja. Todorović bi mogao da dâ odgovore na njih na osnovu arhive Signalističkog centra. To bi mogli da učine i drugi organizatori izložbi i publikacija mejl arta širokog spektra na osnovu svojih sopstvenih uzbudljivih iskustava.

Američki mejl artist, poznat kao nastavnik muzike, autor popularne rubrike pisama čitalaca u jednom listu u Minesoti (SAD), nagovestio je 1977. godine da je već premašen broj od 100.000. Mejl art izložba na temu razoružanja, koju je organizovao signalista Lon Spigelman iz Los Anđelosa, privukla je početkom ove godine (1982) skoro hiljadu izlagača, što je zabrinulo galeriste koji su bili suočeni s potrebom štampanja i slanja besplatnih primeraka kataloga svim učesnicima. Sama vest o takvim događajima predstavlja izvanredan primer signalističke umetnosti, pretpostavljajući da daje signal sve veće snage i popularnosti njenog dela.

Naravno, mejl artisti su bili veoma oduševljeni zbog širenja polaznih osnova za učestvovanje u poštanskoj umetnosti i srodnim signalističkim aktivnostima. Todorović i njegovi saradnici imaju dosta razloga da budu ponosni na to, što i kada bi bilo stotinu miliona aktivnih signalista u svetu, ta brojka ne bi imala neki poseban značaj, osim, možda, da posluži kao ukras naslovima u novinama. Čak i kada bi celokupno stanovništvo sveta bilo uključeno u signalističke aktivnosti, to bi predstavljalo samo jednu kap u vedru punom vode u poređenju s neminovnom budućnošću signalizma.

Prava suština signalizma je što on očekuje nastajanje planetarne svesti. Koja će sve bića na planeti da obuhvati ova totalna svest?

Razmišljajući malo o praktičnim stvarima dolazimo do izbora između budućnosti s ograničenjima i budućnosti bez granica. Ukoliko budu sva bića na zemlji svesna, kako onda da neko od njih bude ograničeno? Jedina moguća alternativa je da ljudski rod uđe u novu fazu evolucije, u kojoj se svest neće nalaziti u prostim fizičkim telima već u energetskim centrima, čiji broj praktično nema granica.

Broj svesnih bića će biti toliko veliki da će današnja populacija, koja stenje od katastrofa, izgledati u poređenju s budućim mogućnostima slično malom selu u kome živim kada se ono uporedi s današnjim metropolama kao što je Meksiko Siti, koji je trenutno najveći u svetu.

A i bez ovih problema, s kojima se Meksiko Siti i ostali veliki populacioni centri suočavaju, izgleda da se oni nalaze u konstantnom beznađu. Svesni energetski centri imaće malo zajedničkog sa savremenim dilemama u pogledu nedovoljnosti i nesposobnosti da se u nečemu učestvuje i pruži neki doprinos.

Kako bi ova bića mogla da se angažuju i korisno upotrebe svoju svest?

To je osnovni predmet delatnosti signalista. Na to pitanje bi moglo da se odgovori na zadovoljavajući način samo temeljnim razmatranjem te delatnosti.

Signalizam je isto toliko nauka koliko je i umetnost. Prvobitna istraživanja i kasnija proizvodnja transformisaće hardver i softver računara tako da se mogu zajednički koristiti čitave datoteke a ne samo simboli za identifikovanje datoteke.

Otkrivanje lične svesti kao osnovne ljudske aktivnosti pojaviće se kao projekat tako gigantskih razmera da će izgradnja drevnih piramida ili pak besomučna trka u industrijalizaciji izgledati gotovo beznačajno kao što je to takmičenje za izviđačku značku.

Signalisti koriste, u ovoj epohi promena, postojeće prilike za kreiranje novih scenarija kojima se ljudski rod upućuje na drugačiji put od onoga kojim je išao u prošlosti. Tradicija zahteva zaslepljenost i gluvoću. Svest obuhvata u sebi jasan vid i razvoj sposobnosti slušanja i saradnje.

Šta ako bi veliki zadatak energetskih bića bio da se usredsrede u pravcu signalista u vreme promena, s kojima se bore današnje generacije? Da li bi kod nas ova intenzivna fascinacija mogla da stvori aktivnim signalistima publiku sličnu onoj koju je dobio engleski pesnik Blejk stvarajući usamljen i nepoznat za vreme svog života, a sada ga uvažavaju i razumeju milioni ljudi. Šta bi bilo ako bi se kod savlađivanja barijere, koje moraju da postoje između biologije i fizike, odnosno žive materije i čiste energije, našla aktivna publika?

To su pitanja koja iskre iz Todorovićevih signalističkih manifesta pobuđujući široke rasprave i aktivnosti.

(International Mexican Art Magazine, oktobar 1982)

S engleskog preveo D. Perović

Objavljeno u knjizi „Signalizam u svetu“, Beograd, 1984.