E-mail umetnost

Andrej Tišma


(Elektronska pošta u tradiciji ranih oblika signalističkog stvaralaštva i kao građa za epistolarni imejl roman Miroljuba Todorovića).

U vreme kada globalizacija sveta ulazi u finalnu fazu i kada jedna kultura i ideologija teži da se nametne čitavom civilizovanom svetu, među umetnicima niču nove inicijative, samostalna i neočekivana povezivanja, uprkos glavnoj struji. To je, čini se i najzdraviji i najkreativniji put, bez pragmatičnog planiranja, konstrukcija i predračuna, bez integracija po profiterskoj logici transnacionalnih korporacija, koja vlada mnogim drugim sferama društva. To je zato što umetnike povezuje nešto sasvim drugo: duhovna bliskost, sličnost stvaralačkih stremljenja, a prevashodno nekonvencionalnost, sloboda i nepredvidivost. Za sve ovo treba zahvaliti postojanju elektronske umetnosti i medija komunikacije na daljinu koje umetnici savremeni koriste svrsishodno i prevashodno na kreativan način.

Naime, za elektronsku eru u kojoj živimo karakteristična je elektronska umetnost. Pod ovim terminom podrazumevaju se mnoge oblasti i podoblasti gde je osnovni generator slike, zvuka i teksta električna energija. Pojava ove sasvim nove umetnosti poklopila se sa krajem moderne, sa idejama dematerijalizacije umetničkog objekta početkom šezdesetih godina, sa prelaskom umetničkog stvaralaštva u mentalne sfere, sa zalaganjem za multiplikovanu, modularnu, demokratičnu, nekomercijalnu i planetarnu umetnost, čije odlike su i multimedijalnost, procesualnost, interaktivnost i telekomunikativnost.

Sve ove karakteristike umetnosti druge polovine 20. veka elektronika i kibernetika sadrže u svojoj prirodi i biti, te je stoga razumljiv ubrzan razvoj ovih medija i njihovo prihvatanje od strane stvaralaca različitih profila.

Internet kao najmlađi elektronski medij objedinjuje u sebi sve mogućnosti i osobine postojećih elektronski sredstava komunikacije, razmene i kreativnosti, ali preuzima i mesto klasičnih medija. On se širom sveta razvija džinovskim koracima, naročito u poslednjih nekoliko godina, a postao je nezaobilazan već i na tako velikim i značajnim svetskim manifestacijama umetnosti kao što su „Dokumenta“ u Kaselu i Venecijanski bijenale. U nekoliko proteklih godina Internet je doživeo svoj veliki bum, tako da ga u Americi koristi svako treće domaćinstvo, a rad institucija već je nezamisliv bez ovog sredstva globalne komunikacije, kao donedavno bez telefona. Nastankom Internet mreže formirano je, zapravo, jedno moćno sredstvo informisanja i povezivanja ljudi širom planete a svet je virtuelno izgubio granice.

Elektronska pošta, imejl (e-mail), nastala je kao prvi oblik Interneta, onako kako ga je američki Pentagon projektovao za razmenu poverljivih vojnih podataka kroz internu mrežu kompjutera. Vremenom ova mreža ne samo da je postala javna i otvorena, raširena svetom, već poslednjih godina i samom Pentagonu zadaje velike brige jer kroz nju sad povremeno „cure“ i njihove najveće tajne. Imejl je, naime, ušao u najširu upotrebu i u svetu se na svakom koraku nalaze sajber kafei u kojima uz čašicu pića možete uz monitor i tastaturu da vodite diskusiju sa neznanim osobama sa svih pet kontinenata, da šaljete ljubavne poruke svojoj simpatiji, ili ugovarate posao vašeg života. U nekim zemljama već i taksiji imaju opremu za „dopisivanje“, a vlasnici leptopova (malih kompjutera za u krilo) povezani satelitski za Internet mogu praktično sa bilo koje tačke planete da šalju i primaju elektronska pisma, ali i slike, grafikone, kratke video i zvučne zapise. Ove mogućnosti sada su date i vlasnicima naprednijih mobilnih telefona, pa tako danas svaka ljudska jedinka postaje potencijalno pokretna radio stanica, agencija vesti, TV stanica.

Mogućnosti koje pruža elektronska pošta iskoristili su, kao i svaki dosadašnji novi medij komunikacije, i umetnici, pa je tako u prethodnoj deceniji nastala i imejl umetnost, rasprostranjena po mejling listama, gde su uključene stotine i hiljade stvaralaca širom sveta. Postoje, naime, u imejlu različite diskusione liste koje okupljaju korisnike prama interesovanjima. Neke su posvećene dnevnim novostima, neke sportu, politici, ljudskim pravima, ekologiji, a neke kulturi i umetnosti. Na ovim poslednjim mogu se sresti pojedini stvaraoci koji svoje umetničke ideje iskazuju kroz pisani tekst. Iako imejl kao medij daje dosta skučene mogućnosti za vizuelni izraz umetnika, dok je književnim stvaraocima naklonjeniji, ipak se u okviru ovog kanala komunikacije stvorio čitav niz mogućnosti likovnog izraza, na tradiciji vizuelne i konkretne poezije, letrizma, tipopoezije, odnosno semantičke poezije koji su dominirali avangardnom umetnošću šezdesetih i sedamdesetih godina, a kojima su se signalisti od svojih početnih istraživanja često bavili. Imejl komunikacija se odvija uglavnom standardnim slovnim znacima tipa „Times Roman“, međutim kombinovanjem raznih znakova interpunkcije: zareza, crtica, krstova, uskličnika, zagrada, zvezdica, kosih crta i čega sve ne, putem običnog imejla stižu čitave slike urađene ovim sredstvima. To su bogate dekorativne površine bazirane na iskustvima optičke umetnosti, geometrijski radovi ili određene prepoznatljive forme figura, predmeta i simbola, ponekad čak sa iluzijom treće dimenzije. Vremenom su na osnovu takvih stvaralačkih iskustava stvoreni i kompjuterski programi koji veoma jednostavno transformišu bilo koju sliku ili drugu formu u površine ispunjene slovnim znacima, tako da je kreativnost dobila u zamahu. Na taj način imejlom koji ima strukturu običnog pisma, članovima pojedinih specijalizovanih mejling lista stižu ponekad raskošne slike, obogaćene tekstualnim porukama. Postoje sada već i čitave galerije slika nastalih u takozvanom „aski“ (ASCII) formatu, međutim noviji imejl programi namenjeni bržim kompjuterima pružaju mogućnost sasvim ozbiljnog dizajna običnog pisma, koje se može obogatiti određenom bojom pozadine, raznim tipovima i bojama slova pa čak i manjim slikama, tako da se elektronska pošta polako pretvara u veb stranice atraktivnog izgleda.

No ipak, elektronska pošta zadržala je do danas onaj lični komunikacijski i intimni karakter, neprevaziđen hiljadama šarenih Internet stranica. Prijem elektronskog pisma na ličnu adresu doživljava se sa više emocije nego veb strana, jer imejl je proistekao iz rukom pisanog pisma koje znači prijateljstvo, naklonost ili dublju vezu. Arhiva hiljada i miliona imejlova nastalih u poslednjih pet, šest godina otkako je Internet postao masovno sredstvo komunikacije, sadrži sigurno nemerljivo blago koje još nije ugledalo svetlo dana u štampanom obliku, a jednoga dana biće nezaobilazno svedočanstvo o našem vremenu, civilizaciji i kulturi.

Jedan od stvaralaca koji su shvatili epohalni značaj imejl komunikacije je i beogradski pesnik, likovni stvaralac i teoretičar Miroljub Todorović, tvorac srpskog avangardnog umetničkog pokreta signalizma. On je prošle godine, možda prvi u svetu, objavio pod pseudonimom M. T. Vidi epistolarni imejl roman „Tek što sam otvorila poštu“ (izdavač „Feniks“, Beograd, 2000) u kome je kao građu koristio isključivo nađene imejl poruke, datirane i poslate u uzbudljivom periodu NATO bombardovanja Jugoslavije. Miroljub Todorović koji još od 60-ih godina zagovara planetarnu komunikaciju, upotrebu elektronike i kibernetike u umetnosti, bazirajući poeziju na multidisciplinarnosti nauke, tehnologije i vizuelnih simbola, a koji se od nedavno posvetio domenu Internet kulture, sasvim konsekventno svojim interesovanjima je fenomen imejla kao odraz današnjeg vremena iskoristio za sadržaj svoga uzbudljivog književnog dela. Junakinja ove knjige, jedna sredovečna Beograđanka, koja je tek ovladala tehnikom slanja imejla, dopisuje se sa prijateljicama u inostranstvu, opisujući svakodnevicu, ljudske probleme i sudbine, dobijajući od njih povratno emotivne komentare, reči podrške, solidarnosti i poštovanja, tako neophodne za očuvanje ličnog integriteta u datoj neljudskoj situaciji kakav je rat. Zahvaljujući mediju elektronske pošte u kome se odigravaju svi ovi sudbinski i, rekli bismo, istorijski, mada krajnje intimni, dijalozi, uz stalnu opasnost nasilnog prekida veze, iz Todorovićevog romana zrače autentičnost i neposredno iskustvo, koji na čitaoca ostavljaju snažan utisak.

Imejl je tako, na još jedan novi način, odigrao ulogu planetarnog povezivanja ljudu, omogućavajući njihovu svakodnevnu bliskost uprkos naletima bombi, čime je i tim razornim projektilima umanjena snaga, iznedrivši kroz literaturu baziranu na toj formi komunikacije još jedno snažno svedočanstvo o neuništivosti ljudskog duha i herojstvu jedne „obične“ beogradske profesorke, koja u ovom romanu dočekuje svoj hepiend.

(Objavljeno u časopisu „Književnost“ broj 7-8-9, 2001).